Videti devojku na motoru danas nije više nikakva retkost, međutim kada ta ista devojka ume da restaurira motor – e to je već nešto! Larisa, pratiocima društvenih mreža poznatija kao Lara, diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu i svoje veštine i talente spojila je sa ljubavlju prema motorima i vožnji. Lara vozi, ali i restaurira motore.

Mnogima se čini da umetnost i motori nemaju dodirnih tačaka, ali Lara je dokaz da to nije istina. Kako sama tvrdi, kreiranje jedne skulpture i restauracija motora zahtevaju istu dozu discipline i kreativnosti, a procesi su jako slični.

Umetnost je nešto što je gradilo moj karakter od detinjstva i mislim da me je ta sposobnost, da kreiram nešto ni od čega, ohrabrila da počnem da se bavim i restauracijom motora. Vrlo često mi se dešavalo da mi stvari idu od ruke iako ih radim po prvi put, međuitim, kada mi nešto ne ide , još više se zainatim da moram biti bolja. Na drugoj godini studija sam počela više da se bavim skulpturom i tada sam shvatila da je zapravo to moj pravi put.

Lara moto craft

Sve je počelo iz radoznalosti. Želela je da restaurira motor i počela da snima ceo proces, kako bi imala dokaz da je to sama uradila. Tako je nastao i njen you tube kanal Lara moto craft. Danas se restauracijom bavi iz hobija, ali ne isključuje mogućnost da se u budućnosti i ozbiljnije posveti tome.

Na mom YouTube kanalu imam objavljen skoro ceo proces restauracije motora T-Rex Skyteam 125. Snimam i pomalo o održavanju motora, ali i kreiranju mojih metalnih skulptura.

Na svoje videe dobija pozitivne komentare i podršku što joj daje vetar u leđa da nastavi dalje.

Ljubav i podrška

Za ljubav prema automobilima i motorima, vožnji i popravkama zaslužan je i dugogodišnji partner. Sa njim je učila i o mehanici i o vožnji a za sve je bila predudna njegova vera u nju.

Naučila sam da vozim motor 2021. godine, kada je moj momak shvatio da mi vožnja automobila ide jako dobro, pa je seo nazad i pustio me da upravljam Yamahom Fazer od 1000 kubika. Tek sada mi je jasno koliko je poverenja imao u moje sposobnosti i koliko je verovao u mene, kada me je pustio da vozim motor od 140 konjskih snaga.

 Predaja nije opcija

Iako ne poriče da je strah postojao, kaže da je jedini recept za prevazilaženje – suočavanje sa njim.

Mislim da je strah najviše bio prisutan zbog toga što sam ja poprilično niska i mršava devojka te sam dopustila da mi komentari drugih ljudi uđu u podsvest. Izjave da nemam snage da vozim motor ili da sam previše niska, probudile su jednu dozu straha, ali i usadile potrebu da dokažem da mi žene možemo apsolutno sve.

Strah od padanja prebrodiš tako što padneš, prevrneš se, digneš motor i nastaviš dalje.

Predaja za Laru nije bila opcija pa je ona nakon časova vožnje na poligonu, sedala na motor da bi vežbala, sve dok zacrtani zadatak nije potpuno savladala.

Inat je nešto što pokreće većinu žena, te kada bilo ko misli da nešto ne mogu, ja jednostavno moram dokazati da nisu u pravu.

 

Želje, snovi, ambicije

Lara danas vozi Honda Cb500x na kojoj je stekla veštine upravljanja ozbiljnom mašinom. Međutim, sada bi rado probala i nešto jače.

Jedan od njih je Suzuki GSR 750, Yamaha MT07 ili MT10. To su neke od varijanti koje po meni imaju najlepši dizajn, a pored toga su kvalitetni i impresivnih performansi. Naravno, volela bih da probam i neke sportske varijante kao što je Yamaha R1M, Aprillia Tuono V4 ili kraljicu Ducati Panigale V4, međutim to je sada nešto što se čini nedostižnim, ali za par godina će možda ipak postati stvarnost.

Zašto birati?!

Lara rado vozi i automobil i motor i smatra da sve ima svoje čari.

Učenje pravog ulaska i izlaska iz krivine te kontrolisanja mase automobila koja je nekad teža i od 2 tone je drugačije nego kada si na motoru i njime upravljaš celim svojim telom, dok se istovremeno osećaš kao da si lagan kao pero. Na motoru je poseban osećaj kada na perfektan način uđeš sa spoljne, a izlaziš na unutrašnju strane stranu krivine prilikom čega nastojiš da se što više približiš tlu. To „naginjanje“ je nešto što je uvek tema razgovora između bajkera i često zvuči kao „Aaa jesam ga oborio na koleno, ma na lakat“ i slično. Svi se u tom trenutku osećamo kao Valentino Rosi.

Ne vole sve devojčice roze

U razgovoru za Žensku klasu Lara kaže, da biti bajkerka na Balkanu nije više čudna pojava kao pre nekoliko godina. Popularnost društvenih mreža je omogućilo da žene koje vladaju dvotočkašima postanu uzor mladim djevojkama koj se odluče da  kupe svoj prvi motor.

Nadam se da će kroz par godina naša brojnost biti jednaka muškarcima te da ćemo dokazati da je ovo i ženski sport. Nešto na šta želim dati kritiku jeste kupovina moto opreme. Nama je jako teško da nađemo žensku opremu u odgovarajućoj veličini, stoga vrlo često moramo da naručujemo stvari iz inostranstva. Većina opreme koja nam je dostupna, počinje i završava sa roze i crvenom bojom, što baš i nije izbor svake devojke koja vozi motor.

@larakkroft

Nije svaki komentar dobronameran

Poručuje devojkama da ne treba da se dokazuje muškarcima tako što će voziti u helankama ili oskudno obučene. Od toga kako izgledamo, mnogo je bitnija naša sigurnost, apeluje Lara.

Uvek sam za to da pokažemo naše sposobnosti pre nego što ćemo pokazati naše telo. Takođe, neka ih ne dotiču komentari da njihov motor možda ima malo kubika ili da je „slab“. Uvek od nečega treba krenuti i niko nema pravo da ih obeshrabruje na takav način.

Svaki negativan komentar, koji u sebi nema konstruktivnu kritiku, ne primajte k srcu jer vrlo često ne dolazi iz dobre namere.

Zato je uvek obraduje pozitivan komentar od druge žene na ulici ili na mrežama, dok se na negativne, koji češće dolaze od muškaraca, ne obazire.

Kada govorimo na svetskom nivou, Sara Lezito, stunt vozačica, čist je dokaz da žena može biti sposobnija od bilo kog muškarca, jer bi ona prosto pojela 80% balkanskih vozača. Ona je samo jedan primer u moru sposobnih žena na ovom svijetu.

Vozači, vaše malo – nama je presudno

A kada smo kod dobronamernih saveta evo nekih Larinih za sve učesnike u saobraćaju:

Prestanite da gledate u svoje telefone dok vozite, kako bi mogli da obratite pažnju na nas. Mi s razlogom stavimo glasan auspuh, da bi nas mogli čuti da dolazimo.

Napravite nam prostora da prođemo. Mi zaista ne mislimo da smo vredniji od vas, samo tražimo sekundu pažnje koja će nama zaista spasiti život.

Postoje svakakvi vozači, čak i oni koji namerno izađu na belu liniju da ih mi ne bismo pretekli, ali trebalo bi da shvate da mi dođemo i prođemo za par sekundi, pa ukoliko se oni pomere samo malo u desnu stranu, za minut se neće ni sećati da su to uradili, a nama će mnogo značiti.

Lara je svojim primerom pokazala da strast, posvećenost i hrabrost mogu spojiti naizgled nespojive svetove — umetnost i mehaniku, skulpture i motore, san i stvarnost. Nije se zaustavila pred preprekama niti je slušala glasove onih koji su tvrdili da nešto „nije za devojke“. Svaki novi izazov za nju je bio prilika da nauči, ojača i dokaže — najpre sebi, a onda i drugima — da granice postoje samo dok ih sami ne pomerimo. Njena priča podseća da kada nešto iskreno želiš i u to uneseš srce, nijedan cilj nije nedostižan. Snovi nemaju granice.