Maša Janković  je mlada beograđanka koju sugrađani prepoznaju ne samo po modnom brendu koji je osmislila i pokrenula, već i po motoru kojim svakodnevno krstari gradom i ljubavi prema vožnji koja ne jenjava.

Sve što može da se vozi — po vodi, snegu ili asfaltu — ja volim da vozim. Motor mi je ipak najdraži. Odrasla sam u ekstremnom sportu, skijanju, i nakon završetka profesionalne karijere počela sam da tragam za novim adrenalinom. Taj osećaj, taj “grip”, za sada jedino motor može da mi pruži.

Ljubav prema motorima

Iako se oduvek divila vozačima motora, koji su joj delovali moćno, brzo, vanvremenski, Maša je strpljivo čekala da dođe “njeno vreme”, te je tako sa 24 godine položila za A kategoriju. Smatra da je to dobro doba za početak, jer do tada mlad čovek sazri, upozna se sa pravilima saobraćaja i shvati da tu nema šale.

Sada vozim Hondu CBR500R i on mi najbolje leži. Osećam se da smo kao jedno u vožnji. Mekan je, okretljiv, lagan, a i mogu sa obe noge da dohvatim tlo što nije slučaj kod svih motora jer sam visoka 165cm.

Vožnja kao način života

U saobraćaju, svojom pojavom često izmami osmehe, a nju kako kaže naročito raduje kad vidi decu sa roditeljima na pesačkom prelazu koji prstom pokazuju na nju i njen motor.

Ja im mahnem, a oni meni pošalju poljubac i tako, svi se smejemo i svima nam bude lepo.

S druge strane, moje okruženje je u fazonu: daj bre, žensko si, gde si pošla.. trebalo bi da rađas decu, a ti kao moćni rendžer na motoru zujis svuda. Na to se samo osmehnem… Ipak ima i ljudi koji se dive tome i to mi daje vetar u leđa da nikad ne prestanem da radim ono što volim, sve dok sam u mogućnosti.

Sloboda

Od svih devojaka koje voze motore, a s kojima smo do sada razgovarali za Žensku klasu na pitanje “Šta za vas predstavalja vožnja motora?” bez izuzetka smo dobili isti odgovor. Slobodu!

Tu sam sama sa sobom, potpuni fokus i koncentracija, nema mesta za probleme, telefone, društvene mreže itd. Tako da smo, kad god upalim mašinu, tu samo nas dvoje, oslobođeni od svih stvari koje nas okružuju, možda pritiskaju i stresiraju. Sloboda je prava reč!

Sigurnost na dva točka

Za vožnju nije neophodna dobra forma, ali je poželjna. Maša smatra da je u životu na prvom mestu zdravlje, a u saobraćaju bezbednost.

Svaka žena koja se odluči na vožnju motorom mora da zna da to nije šala, da nije bitna pojava, da nas neko primeti, da nisu bitni lajkovi, već puna oprema, potpuni fokus, bezbednost i sigurnost – sve ostalo može da sačeka.

Upozorava da se na motor seda sa svešću da postoje šanse da je ta vožnja možda i poslednja, da je neophodno strahopostovanje prema motoru kako bi uvek bili maksimalno skoncentrisani. U vožnji nema mesta, a ni vremena za grešku.

Četvoro očiju otvorenih i samo polako. Sve ovo ne znači da ne možete da uživate već da sedate pametno na motor.

Poteškoće na koje nailaze motoristi ne biraju pol, pa tako i Maša kao jednu od čestih izdavaja to što ostali učesnici u saobraćaju ili ne obraćaju pažnju na njih ili ih ni ne vide.

Ja sam se snašla tako sto sam stavila najglasniji auspuh. Ali da, najveći problem je nesmotrenost vozača automobila.

Od narukvice do modne marke: nastanak Mašinke

Pored vožnje motora, Maša ima i hobi od kog je nastao modni brend na koji je ponosna.

Brend je nastao na Adi Bojani, kada sam otišla tamo da učim da vozim kajt. Pravila sam drugarima narukvice od kajt linija sve dok nije došla jedna zena sa ćerkom i pitala me koliko košta? Tada sam shvatila da ljudi koji tamo dolaze nemaju šta da ponesu sa sobom kao uspomenu i tako sam počela da prodajem narukvice. Zatim sam upisala razne kurseve pletenja i šivenja, upalila you tube i naučila kako se to radi, pa počela zimi da pletem kape, šalove, džempere, a leti da šijem kupaće kostime, majice i haljine.

@masinkamasaa

Danas, vožnja i stvaranje nisu samo deo Mašinog identiteta – to je njen način da ostane verna sebi. Sve što je postigla – od prve narukvice do svakog kilometra na motoru – nastalo je iz ljubavi, znatiželje i želje da istraje. Jer, kada nešto želite dovoljno jako, granice postaju samo izazovi, nikako prepreke.